Jedna stara tvrdnja kaže da je situacija sa cenzurom u jednom društvu na alarmantnom nivou onda kada država počne da cenzuriše čak i humor.
Da bismo ilustrovali situaciju u Srbiji kada je u pitanju odnos cenzorskih procesa prema humoru, uzećemo kao primer satirični sajt Njuz.net, jednu od trenutno najpopularnijih humorističkih platformi.
Sajt Njuz.net je do sada objavio preko 4.000 objavljenih tekstova, a do sada se nije desilo da je neko pokušao da cenzuriše ijedan od njih. Postavlja se pitanje – zašto je to tako?
Kada kažemo cenzura, mislimo najpre na pritiske koje bi uredništvo moglo eventualno da trpi, jer je Njuz privatno glasilo i nema nekog nadređenog ko bi mogao direktno da ga cenzuriše.
Autori smatraju da se može izdvojiti više razloga za tu pojavu.
„Prvo, onome ko je akter nekog od Njuzovih tekstova, najverovatnije bi bilo kontraproduktivno da reaguje na bilo koji način jer bi time na sebe samo navukao neku vrstu podsmeha od strane čitalaca. Mnogi čitaoci sami reaguju na kritike upućene Njuzu, najčešće kroz komentare ispod objava na Fejsbuk stranici ili ispod samog članka na sajtu, braneći nas od kritika, čak iako sami autori ne reaguju, što je zapravo i najčešći slučaj.
Ukoliko bi akter, koji je pomenut u Njuzovom tekstu, reagovao nekom kritikom upućenom autorima teksta, možda bi se dogodilo da mi reagujemo nekim još oštrijim tekstom na njegov račun. Ili bismo ga jednostavno ignorisali, što je realnija pretpostavka.
Suprotno očekivanjima, dešavalo se da akteri pohvale Njuz i tekst u kojem su pominjani, najverovatnije jer su svesni da je to najbolja taktika, jer tako deluje da su spremni da prihvate šalu na sopstveni račun, iako smatramo da osobi koja ih je pohvalila nije nimalo svejedno dok piše tu pohvalu.
Doduše, to se jako retko dešavalo i najčešće se radilo o nekim političarima od minornog značaja“, kažu u Njuzu.
Oni dalje ukazuju na to da postoji i tumačenje da je mnogima iz vladajuće garniture pojavljivanje u Njuzovim tekstovima alibi za tvrdnju kako nema cenzure.
„Ovakvo tumačenje nas pomalo vređa i stavlja nas u poziciju da reagujemo još oštrije. Do tada, ova floskula će ostati samo na nivou čaršijske priče, ali u svakom slučaju to je nešto što bi moglo samo da nas podstakne autore da budu još otvoreniji u svojoj kritici društvenih pojava i javnih ličnosti, najčešće političara, jer nam je poslednja želja na svetu da bilo kome budemo alibi, a kamoli vladajućoj garnituri, ma ko da je u aktuelnom trenutku na vlasti“, objašnjavaju Njuzovci.
Prema njihovim rečima, postoji i fenomen koji se ne može nazvati cenzurom, već više pokušajem uticaja na uređivačku politiku i to od strane čitalaca.
Radi se o slučajevima kada čitaoci sami misle da imaju moć da utiču na autore Njuza da promene neki tekst ili ga čak skinu sa svog sajta. Najčešći komentari tom prilikom su: „Ovo me vređa“, „Ovo vređa moja osećanja“, „Kako smete sa ovime da se sprdate, odmah da ste uklonili tekst!“, „Ako ne uklonite ovaj tekst, odmah ću vas izbirsati!“ i slično. Ovakvu reakciju najčešće proizvode tekstovi koje se bave religijom, crkvom ili nekim patriotskim temama. Autori najčešće ne reaguju na takve komentare.
Na pitanje da li u Njuzu postoji autocenzura, fenomen koji je i te kako danas zastupljen među novinarima i medijima uopšte, autori kažu – da!
„Tu ne radi o onoj klasičnoj autocenzuri, već je u pitanju generalno izbegavanje tema kojima autori ne žele da se bave, a to su, najčešće, tragedije. Za razliku od mainstream medija poput Blica, Kurira, Aloa, Informera i drugih, mi se ne bavimo recimo sahranama i patnjom ljudi na takvim događajima.
Tragedija se može iskoristiti samo kao kontekst za tekst o kritici uzroka koji je doveo do te tragedije ili kritici tretmana koju takve teme imaju u medijima, dakle kritici samih medija.
Još jedna od bitnih tema za autocenzuru jeste bavljenje nečijim izgledom i telesnim manama.
Kao ultimativni uslov za autocenzurisanje nečega jesu loše ideje. Trudimo se da u moru svojih ideja objavljujemo samo one najbolje, tako da se tu ne radi o nekoj klasičnoj autocenzuri već više o želji da se izbegne loš sadržaj da sajtu“, zaključuju autori.
**************************************
Ako si novinar/urednik medija/student novinarstva ili jednostavno radiš u medijskom sektoru, dojavi nam svoje iskustvo sa cenzurom. Tekstove ćemoobjavljivati na sajtu pod rubrikom “Cenzura”.
Radove možete slati na mejl pi.jar@njuz.net ili anonimno popunjavanjem upitnika na linku https://docs.google.com/…/1dve60ucL20FJ09xa-40o3g…/viewform….
Neka se tvoj glas čuje!
Projekat “Sloboda slobodi govora” podržali:
